Astečka “hrana za bogove” ili čokolada, poslastica je za kojom “luduje” čitav svet. Ali od vremena Asteka do savremenog doba, čokolada je prešla dug put.
Asteci su okrepljujući čokoladni napitak pili zagrejan, sa začinima poput vanile i čilija. Tek su Evropljani od čokolade napravili slatkiš. Kakao, osnovni sastojak čokolade u Evropu je prvi put doneo Kolumbo. Nekoliko zrna kakaovca poklonio je španskom kralju Ferdinandu i kraljici Izabeli, ali ta biljka kod njih nije pobudila nikakvo interesovanje. Tek kada je španski konkvistador Hernan Kortez krenuo u Južnu Ameriku i probao topli kakaoov napitak, “slatki greh” je počeo da osvaja Stari kontinent.Španski redovnici su prvi u Evropi pripremali čokoladni napitak, počeli su da dodaju šećer i cimet, ali tajnu pripremanja nisu mogli dugo da skrivaju.
Čokolada kakvu danas poznajemo, novijeg je datuma i to zahvaljujući Holandaninu Konradu van Hutenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu i iz prženih zrna kakaa izdvajao mast kako bi dobio kakao puter. Englezi su 1847. godine otkrili kako da taj prah mešaju sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem pa je takva nova čokolada ubrzo postala omiljena.Bila je to prva čokolada za jelo. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentisao sa mlekom kao sastojkom u čokoladi i 1875. proizveo je prvu mlečnu čokoladu. Danas je čokolada mnogima omiljena poslastica i najčešći poklon za razne povode.
Crna čokolada ima veći procenat kakaoa (najmanje 50%), a sadrži i šećer, vanilu i soja lecitin. Stručnjaci kažu da je najzdravija i najkvalitetnija vrsta čokolade.
Mlečna ima iste sastojke kao i crna čokolada, ali se u nju dodaje i mleko u prahu. Od kvaliteta mleka i procenta kakaoa određuje se kvalitet ove vrste čokolade. Smatra se da mora da ima najmanje 30% kakaoa.
Bela čokolada sadrži iste sastojke kao i mlečna, osim što kakao masu zamenjuje kakao puter. Kvalitetna bela čokolada mora da ima minimum 26% kakao putera.
Mlečna ima iste sastojke kao i crna čokolada, ali se u nju dodaje i mleko u prahu. Od kvaliteta mleka i procenta kakaoa određuje se kvalitet ove vrste čokolade. Smatra se da mora da ima najmanje 30% kakaoa.
Bela čokolada sadrži iste sastojke kao i mlečna, osim što kakao masu zamenjuje kakao puter. Kvalitetna bela čokolada mora da ima minimum 26% kakao putera.
Čokolada sadrži belančevine, 60 ugljene hidrate i masti, i malo kalcijuma i gvožđe. Ima i polifenole – antioksidanse, zbog čega joj se pripisuje pozitivan uticaj na zdravlje.
Crna sadrži fiavonoide – antioksidanse koji povoljno deluju na kardiovaskularni sistem, štiteod raka i umanjuju LDL (loš) holesterol.
Verovalo se da tamna čokolada (sa oko 70% kakaoa) može pozitivno da utiče na snižavanje krvnog pritiska, ali nijedno istraživanje nije potvrdilo dobre učinke na duže vreme. Medu stručnjacima preovladava mišljenje da bi za terapeutski učinak trebalo dnevno da se pojede 100 g crne čokolade. Međutim, 100 g čokolade ima oko 500 kalorija (što je četvrtina ukupnih dnevnih potreba) i više od 30% masnoća, zbog čega se “čokoladna terapija” ipak ne preporučuje, osim povremeno, u manjoj dozi.
Uvreženo je verovanje da čokolada deluje kao afrodizijak na muškarce, a ženama dragocen “pomoćnik” u rešavanju mesečnih problema. Za obe tvrdnje nema dovoljno dokaza, ali sigurno je da u njoj podjednako uživaju i oni i one. Dok se polagano u ustima topi i nestaje, čokolada stimuliše čulo ukusa i pruža vrhunski užitak. A, sve što prija traži ponavljanje. Tako jedan komadić traži sleđeći, a jedna čokolada drugu.
Autor: dijetaizdravlje