Istraživanje časopisa „Reader’s Digest“, koji je intervjuisao desetine stručnjaka za svoj članak „50 tajni koje vam proizvođači hrane ne žele otkriti“.
Naime, sir u listićima uopšte nije sir, čisti šećer zamaskiran je pod sasvim drugim imenima, a maslinovo ulje nije toliko devičansko kao što mislite.
Šećer je, najčešće označen nazivima „glukozno-fruktozni kukuruzni sirup“, „dekstroza“, „sok šećerne trske“, „agavin nektar“.
Sledeći trik je da proizvođači namerno koriste više vrsta šećera, kako na listi sastojaka šećer ne bi bio na prvom mestu .
Sir u burgerima vrlo je primamljiv, ali ti listići uopšte nisu napravljeni od sira. Isto je i za rendani sir: „Kako bi uštedeli novac i pojednostavnili proces proizvodnje, proizvođači mleko zamenjuju mlečnim belančevinama ili koncentratom mlečne surutke“, otkrilo je istraživanje.
Žitarice su vrlo popularne kao ‘zdrav doručak’, ali kupac mora biti svestan da sve zavisi od proizvoda do proizvoda i da postoje i nezdrave. „Ako na pakovanju piše „multigrain“, obično znači da nije od celih žitarica“.
Naime, prerađene žitarice ne sadrže ljusku i klicu, zbog čega je umnogome smanjena količina vitamina i minerala koju sadrže. Kod celog zrna važno je znati da je ljuska upravo ta koja sadržava prehrambena vlakna.
Istraživanje sprovedeno na Kalifornijskom univerzitetu dokazalo je kako maslinovo ulje na policama nije kako se čini.
„Čak 70 odsto bilo je užeglo ili pak nije odgovaralo kriterijumu ekstradevičanskog“, izjavio je istraživač Dan Flin za Reader’s Digest: „U potrazi za dobrim uljem, tražite tamne boce ili pak one limene, koje ulje štiti od svetla. Svaki bolji proizvođač na boce upisuje i datum branja.“
Istraživanje je pokazalo da se u skoro svakoj namirnici nalazi određena količina nedopuštenih sastojaka. Štetni sastojci dolaze iz ambalaže u koju je hrana spakovana.
Štetni spojevi iz kartonskih kutija ili plastike tako prodiru i u samu hranu.
(Dnevno.hr)
