Bilo da je reč o višestruko prerađenim biljnim uljima ili prerađenoj hrani čije poreklo je neprepoznatljivo, neke namirnice loše utiču na zdravlje, a mogu takođe negativno uticati na sportski trening i formu.
Prerađenoj hrani je teško reći „ne“, jer su cene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posledice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vredi pokušati da se izbaci poneka namirnica s ove liste.
Margarin
Za razliku od maslaca, koji se pravi od mleka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koje podstiču upalne procese u telu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno je jedna od najgorih namirnica za telo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove lestvice.
Suhomesnati proizvodi
Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika. U procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju veštački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom, zbog čega se gube nutritivne vrednosti.
Voće i povrće iz konzerve
Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako se kupuje u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato treba da se jede svež paradajz ili onaj iz staklene ambalaže.
Pržene grickalice
Grickalice sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA, koje prijanja na kokice i štiti ih od lepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.
Veštački zaslađivači
Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od veštačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Nije problem u konzumaciji šećera i slatkiša - problem je kada se „kvalitetni“ obroci menjaju slatkim i tako se unosi previše šećera u organizam.
Gotovi kolači - poslastice
Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu da sadrže i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Različite vrste krofni i ostala testa ne bi trebalo da se nalaze na meniju. Većina krofni sadrži oko 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koja može da se unese u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka.
Gazirani sokovi
Oni sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku, koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa. Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju. Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.
Alkohol
Prekomerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da se umereno konzumira alkohol, koji može izazvati brojne probleme u organizmu.
Umaci i prelivi za salatu
Razni umaci kojima se svakodnevno „poboljšava“ ukus hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koji organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.
Izvor: Danas.rs
Izvor: Danas.rs
