Da li ste znali da se u vašoj kuhinji kriju snažni prirodni antibiotici?
Svi znamo da su antibiotici uz napredak medicine dostigli to da su zapravo hemijskog spoja nekoliko prirodnih supstanci. Na kutijama i uputstvima stoji da se uvek treba posavetovati sa lekarom. Ali zašto, na primer, kada vas u sred noći probudi neki jak bol ne biste posegli za prirodnim antibiotikom, koji sigurno imate u vašoj kuhinji
1. Kadulja
"Zašto da umre čovek kome u vrtu raste kadulja?", pitao se Hipokrat imajući na umu biljku koja se već hiljadama godina koristila kao antibiotik. Kadulja je posebno dobra za grlo, respiratorne infekcije, kao i infekcije u ustima. Takođe je korisna za želudačne infekcije i probleme u crevima. Kadulja pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.
Arapi su verovali da je kadulja ključ za dug život. Naučno je dokazano da ona ima umerena, ali opsežna antibakterijska i antivirusna svojstva, a danas se redovno koristi i prilikom proizvodnje nekoliko modernih lekova.
2. Med
Med, u svojoj sirovoj formi, se koristio kao antibakterijsko sredstvo (antibiotik) mnogo pre nego što su razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za razne rane i bolesti. Danas je i naučno dokazano da ovaj slatki lek ima antibakterijska svojstva, da može delotvorno da izleči osip na koži, opekotine i ogrebotine, očisti zube i usta od bakterija, te zaustavi krvarenje desni, a delotvoran je u lečenju čireva i plikova. Prilikom tretiranja rana ili upala ovim prirodnim antibiotikom, vrlo je važno da odaberete pravi med.
Tamniji med ima bolju antibakterijsku moć – i on mora biti u svojoj sirovoj formi, tačnije, ne sme biti pasterizovan.
3. Cimet
U jednoj studiji koju je sprovela grupa hirurga, otkriveno je da cimet može ubiti većinu bakterija koje se nalaze u bolnicama, dok je u drugoj studiji otkriveno da cimet može ubiti i bakterije otporne na standardne antibiotike, a u trećoj, je otkriveno da je cimet smrtni neprijatelj opake bakterije Ešerihije koli.
4. Beli luk
U vreme faraona, kada je Egipat bio na vrhuncu svoje moći, beli luk se davao radnicima i robovima koji su gradili velike piramide, kako bi se povećala njihova izdržljivost, snaga i najvažnije – da bi se zaštitili od bolesti. Luk dokazano leči ili pomaže pri lečenju mnogih bolesti, a jedan od snažnih aktivnih sastojaka u njemu se zove Alicin – spoj koji pokazuje antibakterijska i anti-gljivična svojstva, a koji u samom luku igra ulogu odbrambenog mehanizma protiv napada štetočina. Naučnici su dokazali da Alicin uništava mnoge bakterije, među njima i neke od najopakijih, često otpornih na standardne antibiotike. Luk efikasno leči zubobolju (dovoljno je iseckati luk i staviti na bolan zub), kašalj, bol u grlu, kao i mnoge druge bolesti ili upale.
5. Karanfilić
Čak i danas, stomatolozi koriste ulje karanfilića kao oralni antiseptik i za dezinfekciju korenskih kanala (jako poznati miris koji se može osetiti u skoro svakoj stomatološkoj ordinaciji). Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću, važi kao primarni antimikrobni spoj ove biljke koji su dokumentovali mnogi naučnici širom sveta.
Ako želite da ublažite zubobolju, dovoljno je da nekoliko minuta žvačete karanfilić i bol može potpuno prestati u roku od dva sata. Ipak, karanfilić je najefikasniji kada se od njega napravi ulje.
6. Origano
Postoji više od 40 vrsta origana, u kulinarstvu najčešće koristimo Origanum Vulgare, ali, najlekovitijom vrstom se smatra ulje Origanum Minutiflorum, koje sadrži i do 90% aktivnog lekovitog sastojka karvakrola. Stari Grci primenjivali su ulje origana za lečenje rana, zmijskih ugriza i tegoba disajnih puteva, a u Srednjem veku postalo je popularno u Evropi, u kojoj se koristilo za lečenje infekcija.
izvor i foto: prva; sxc.hu
1. Kadulja
"Zašto da umre čovek kome u vrtu raste kadulja?", pitao se Hipokrat imajući na umu biljku koja se već hiljadama godina koristila kao antibiotik. Kadulja je posebno dobra za grlo, respiratorne infekcije, kao i infekcije u ustima. Takođe je korisna za želudačne infekcije i probleme u crevima. Kadulja pomaže i pri smanjenju temperature, groznice i bolova u telu koji se javljaju na početku prehlade i gripa.
Arapi su verovali da je kadulja ključ za dug život. Naučno je dokazano da ona ima umerena, ali opsežna antibakterijska i antivirusna svojstva, a danas se redovno koristi i prilikom proizvodnje nekoliko modernih lekova.
2. Med
Med, u svojoj sirovoj formi, se koristio kao antibakterijsko sredstvo (antibiotik) mnogo pre nego što su razvijeni sintetički antibiotici, u kulturama širom sveta, za razne rane i bolesti. Danas je i naučno dokazano da ovaj slatki lek ima antibakterijska svojstva, da može delotvorno da izleči osip na koži, opekotine i ogrebotine, očisti zube i usta od bakterija, te zaustavi krvarenje desni, a delotvoran je u lečenju čireva i plikova. Prilikom tretiranja rana ili upala ovim prirodnim antibiotikom, vrlo je važno da odaberete pravi med.
Tamniji med ima bolju antibakterijsku moć – i on mora biti u svojoj sirovoj formi, tačnije, ne sme biti pasterizovan.
3. Cimet
U jednoj studiji koju je sprovela grupa hirurga, otkriveno je da cimet može ubiti većinu bakterija koje se nalaze u bolnicama, dok je u drugoj studiji otkriveno da cimet može ubiti i bakterije otporne na standardne antibiotike, a u trećoj, je otkriveno da je cimet smrtni neprijatelj opake bakterije Ešerihije koli.
4. Beli luk
U vreme faraona, kada je Egipat bio na vrhuncu svoje moći, beli luk se davao radnicima i robovima koji su gradili velike piramide, kako bi se povećala njihova izdržljivost, snaga i najvažnije – da bi se zaštitili od bolesti. Luk dokazano leči ili pomaže pri lečenju mnogih bolesti, a jedan od snažnih aktivnih sastojaka u njemu se zove Alicin – spoj koji pokazuje antibakterijska i anti-gljivična svojstva, a koji u samom luku igra ulogu odbrambenog mehanizma protiv napada štetočina. Naučnici su dokazali da Alicin uništava mnoge bakterije, među njima i neke od najopakijih, često otpornih na standardne antibiotike. Luk efikasno leči zubobolju (dovoljno je iseckati luk i staviti na bolan zub), kašalj, bol u grlu, kao i mnoge druge bolesti ili upale.
5. Karanfilić
Čak i danas, stomatolozi koriste ulje karanfilića kao oralni antiseptik i za dezinfekciju korenskih kanala (jako poznati miris koji se može osetiti u skoro svakoj stomatološkoj ordinaciji). Eugenol, koji se nalazi u velikim količinama u karanfiliću, važi kao primarni antimikrobni spoj ove biljke koji su dokumentovali mnogi naučnici širom sveta.
Ako želite da ublažite zubobolju, dovoljno je da nekoliko minuta žvačete karanfilić i bol može potpuno prestati u roku od dva sata. Ipak, karanfilić je najefikasniji kada se od njega napravi ulje.
6. Origano
Postoji više od 40 vrsta origana, u kulinarstvu najčešće koristimo Origanum Vulgare, ali, najlekovitijom vrstom se smatra ulje Origanum Minutiflorum, koje sadrži i do 90% aktivnog lekovitog sastojka karvakrola. Stari Grci primenjivali su ulje origana za lečenje rana, zmijskih ugriza i tegoba disajnih puteva, a u Srednjem veku postalo je popularno u Evropi, u kojoj se koristilo za lečenje infekcija.
izvor i foto: prva; sxc.hu
