Plodovi uzgajani tamo gde su se reke izlile nisu bezbedni za ishranu i treba ih baciti jer ne postoji način za njihovu dekontaminaciju, kažu lekari.
Beograd - Oprez.
Povrće i voće iz poplavljenih bašti ne sme se jesti i mora se baciti. Njegova upotreba u ishrani mogla bi dovesti do još veće tragedije zbog zaraze izazvane fekalnim bakterijama koje može da sadrži.
Deca najugroženija
Takvo povrće može biti leglo bakterija kao što su ešerihija koli i šigela, parazita Cryptosporidium i Gardia, a može biti zaraženo i virusom hepatitisa A, kao i hemijskim zagađivačima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Na ove bakterije najmanje su otporna deca, zatim stara lica i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.
Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“kaže za Kurir da svi treba da budemo vrlo oprezni jer voće i povrće može biti i hemijski zagađeno.
- Svi zasadi voća i povrća koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima i trapovima nisu upotrebljivi za ishranu, jer pored toga što mogu biti kontaminirani bakterijama, mogu biti i hemijski zagađeni - kaže Jelena.
Zeleniš - spanać, zelena salata, blitva, rukola, ali i mladi luk i kupus - ne može se efikasno oprati jer je puno nabora, koji su leglo bakterija, i zato se mora baciti. Isti je slučaj i s bobičastim voćem poput jagoda i malina, pa se ono iz poplavljenih bašti nikako ne sme jesti. Ni ključala voda ne može rešiti problem jer se kuvanjem mogu ubiti bakterije i paraziti, ali neće se ukloniti industrijski i hemijski zagađivači.
Prof. dr Milovan Veličković s Poljoprivrednog fakulteta kaže da je neophodno da se hitno izvrše mere zaštite odgovarajućim pesticidima.
Obavezni pesticidi
- Kod višegodišnjih zasada neophodno je hitno izvršiti mere zaštite odgovarajućim pesticidima, pre svega fungicidima. Kod ostalih biljnih kultura, ukoliko nisu drastično oštećene (povrtarske ili ratarske), takođe treba izvršiti zaštitu, a ukoliko su u velikoj meri oštećene, neophodno je zasejati nove kulture s kraćim vegetacionim periodom. Pre toga mora se sačekati da se zemljište prosuši i oslobodi suvišne vlage - kaže Veličković.
Povrće i voće iz poplavljenih bašti ne sme se jesti i mora se baciti. Njegova upotreba u ishrani mogla bi dovesti do još veće tragedije zbog zaraze izazvane fekalnim bakterijama koje može da sadrži.
Deca najugroženija
Takvo povrće može biti leglo bakterija kao što su ešerihija koli i šigela, parazita Cryptosporidium i Gardia, a može biti zaraženo i virusom hepatitisa A, kao i hemijskim zagađivačima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Na ove bakterije najmanje su otporna deca, zatim stara lica i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.
Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“kaže za Kurir da svi treba da budemo vrlo oprezni jer voće i povrće može biti i hemijski zagađeno.
- Svi zasadi voća i povrća koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima i trapovima nisu upotrebljivi za ishranu, jer pored toga što mogu biti kontaminirani bakterijama, mogu biti i hemijski zagađeni - kaže Jelena.
Zeleniš - spanać, zelena salata, blitva, rukola, ali i mladi luk i kupus - ne može se efikasno oprati jer je puno nabora, koji su leglo bakterija, i zato se mora baciti. Isti je slučaj i s bobičastim voćem poput jagoda i malina, pa se ono iz poplavljenih bašti nikako ne sme jesti. Ni ključala voda ne može rešiti problem jer se kuvanjem mogu ubiti bakterije i paraziti, ali neće se ukloniti industrijski i hemijski zagađivači.
Prof. dr Milovan Veličković s Poljoprivrednog fakulteta kaže da je neophodno da se hitno izvrše mere zaštite odgovarajućim pesticidima.
Obavezni pesticidi
- Kod višegodišnjih zasada neophodno je hitno izvršiti mere zaštite odgovarajućim pesticidima, pre svega fungicidima. Kod ostalih biljnih kultura, ukoliko nisu drastično oštećene (povrtarske ili ratarske), takođe treba izvršiti zaštitu, a ukoliko su u velikoj meri oštećene, neophodno je zasejati nove kulture s kraćim vegetacionim periodom. Pre toga mora se sačekati da se zemljište prosuši i oslobodi suvišne vlage - kaže Veličković.
Izvor: Kurir
