Zova je u našim krajevima dobro poznata i cenjena lekovita biljka koja se vekovima koristi u prirodnoj medicini.
Zovu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sistema. Bronhitis, astma, kašalj, gušenje u prsima, početni stepen upale pluća, upale i infekcije grla… samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaže njena lekovitost. Koristi se kao biljni lek za podsticanje imunog sistema, a kao i većina bobičastih lekovitih biljaka, izvor je antioksidansa. Zova je blagi laksativ pa se koristi i kod crevnih i probavnih poremećaja, a prijatnog je ukusa, što posebno vole deca. Njena diuretička svojstva izuzetno prijaju radu naših bubrega i urinarnog trakta.
Cvetovi zove su bogati glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminom C. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja, a zbog toga se zova koristi i kod lečenja degenerativnih bolesti i kao i kod prevencije karcinoma.
Jača imunitet. Osim toga, zova ima antivirusno i antimikrobno delovanje. Korisna je kod astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje i pomaže kod iskašljavanja, a u proleće cvet zove možete koristiti kao sredstvo protiv peludnih alergija. Zova sadrži i detoksikacijsko delovanje i pospešuje izlučivanje toksina iz limfnih žlezdi. Ova biljka može pomoći i kod akni, čireva, konjunktivitisa i kožnog osipa. Osim kao laksativ, deluje i kao diuretik te doprinosi zdravlju bubrega. Koristi se u stanjima gde je potrebno jače znojenje te leči vodenu bolest.
(kucnilekar)
