Sve više ljudi zainteresovalo se za neobičan fenomen u severnom Pakistanu gde je otkriveno malo poznato pleme čiji pripadnici žive i preko 100 godina, a kancer im je praktično nepoznata bolest. Njihova tajna je u tome što zbog tradicionalne ishrane dnevno konzumiraju od 250 do 3000 miligrama vitamina B17!
Ipak treba reći da je ovo supstanca koja nije priznata od službene medicine, pa se tako leatril (koji se još nazivaamygdalin ili vitamin B17) uglavnom koristi u alternativnoj medicini. U nekim zemljama je praktično ilegalan – poput SAD gde ga nije odobrila tamošnja FDA, koja je na saveznom nivou regulator tržišta lekova.
Inače, većina ljudi uzima laetril u obliku jezgra kajsije. U sredini kajsije je tvrda košpica. Ukoliko razbijete tu tvrdu košpicu pomoću klešta ili čekića, otkrićete jednu malu semenku/jezgro u sredini koja izgleda kao badem. Međutim, mekša je od badema i naravno, nema ukus poput badema.
U severnom Pakistanu dnevno konzumiraju od 250 do 3000 miligrama vitamina B17 i bolest navodno ne poznaju.
Vitamin B17 ili amigdalin je prvi put otkriven 1830. u gorkom bademu. Ernst T. Krebs. Jr. (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amygdalin kao lek protiv raka početkom 1950. godine. Od amigdalina je napravio polusintetički destilat nazvavši ga vitaminom B17 ili Laetrile.
Danas se često pod imenom leatrile ili vitamin B17 smatra i sam amigdalin u prirodnom obliku nađen u košpicama kajsije, jabuke i ostalim prirodnim izvorima ovog vitamina.
Teorija lečenja raka vitaminom B17 se zasniva na tome da je rak, odnosno pojava tumora, posledica neishranjenosti, konkretno nedostatka važnih vitamina (B17) i ostalih minerala, kao što je slično skorbut bio posledica nedostatka vitamina C.
Činjenica je da je ‘moderni’ čovek tzv. zapadne civilizacije izloženiji raku nego ‘primitivnije’ kulture.
Dr. Krebs kao jedno od mogućih objašnjenja navodi podatak da, primera radi, pripadnici spomenutog plemenaHunza dnevno konzumiraju od 250 do 3000 miligrama vitamina B17 za razliku od prosečnog Evropljanina ili Amerikanca koji s uobičajenom ‘zapadnjačkom’ industrijski obrađenom hranom dobija u proseku 2 mg nitrilozida (vitamina B17).
Pleme Hunza je staro pleme stacionarno u severnom Pakistanu čiji pripadnici u pravilu dožive preko 100 godina, a za rak kao bolest ne znaju. Njihova hrana ima bogat udeo vitamina B17.
Bogatstvo u plemenu Hunza se meri količinom stabala kajsije. Što ima više stabala, pripadnik plemena je ugledniji i bogatiji, jer su osušene košpice kajsije posebna hrana. Osušene košpice kajsije su najbogatije nitrilozidom (vitaminom B17).
Vitaminom B17 dr. Hans Niepera je lečio princezu od Monaka Karolinu i glumca Džona Vejna.
Laetril je pao u zaborav nakon smrti poznatog nemačkog doktora za rak Hansa Niepera, koji je lečio princezu od Monaka Karolinu kao i glumca Džona Vejna. Centar gde se i danas koristi laetril je Klinika Contreras u Tihuani i to već 25 godina.
Knjiga Phillipa Daya “Rak: Zašto još uvek umiremo znajući istinu” (Cancer: Why we’re still dying to know the truth) učinila je da se o ovoj supstanci opet više govori.
Za osobu u remisiji, 16 košpica kajsije trebalo bi biti korišćeno kao minimum. Danas se na mnogo mesta može kupiti košpica kajsije. Imajte na umu da web stranice koje prodaju košpice, odnosno jezgra kajsije ne mogu legalno davati bilo kakve izjave o laetrilu i košpicama koje će biti korišćene za lečenje raka.
Druge namirnice bogate laetrilom jesu integralni proso i heljda. Hleb napravljen od njih, međutim, najčešće ne sadrži visok procenat prosa ili heljde jer bi takav hleb inače bio pretvrd. Osim toga, semenke bobičastog voća, kao što su crvene maline i crne kupine su bogate laetrilom.
Crvene maline osim toga imaju u svojim semenkama i drugog navodnog ubicu raka: elagičnu kiselinu (Ellagic Acid).
(Doznajemo)
