Zova (Sambucus nigra) ilibazga je višegodišnje nisko drvo ili žbun, koje raste 3-10 m.
Spada među najstarije i najlekovitije biljke u Evropi, a Hipokrat je govorio da cvet zove može da zameni sve lekove. Zova se spominje i u jednoj Andersonovoj bajci. Naime, jedan bolesni dečak je danima ležao u svom krevetu. Jedne noći, video je kako dobroćudna baka izlazi iz čajnika. Zvala se Bazgova majčica, i cele noći je dečaku pričala priče, sve dok nije zaspao. Kada se ujutru probudio, ozdravio je. Jos od davnina, zovi su se pripisivalečudesne moći. Seljaci su mislili kako u krošnjama žive šumske vile, pa nikada nisu palili zelenu zovu.
Kora joj je sivkasta i veoma ispucala. Mlade grane su zelene sa svetlim crticama, a listovi su neparno perasti i naspramni sa listićima čiji je obod testerasto nazubljen. Cvetovi su sitni, beličasti i prijatnog mirisa. Nakupljeni su u krupne cvasti čija širina dostiže 20 cm. Plod je sitna bobica. U početku je zelena i kasnije crna, sa 3-4 semena.
Mladi izdanci i mladi listovi se beru u proleće, cvetovi za vreme cvetanja u maju i junu (samo kada je sunčano i suvo vreme), plodovi nakon sazrevanja a kora od februara do novembra. Apsolutno svi delovi zove utiču pozitivno na zdravlje čoveka. Zova ima laksativno dejstvo, pa može biti dobar saveznik pri dijeti, od nje se prave čajevi, džemovi, likeri, vina, kreme protiv pega i mrlja na koži i kreme protiv akni.
CVET ZOVE
Cvetovi zove poseduju etarska ulja, u kojime se nalaze glikozidi, sluz, tanin, pektin, flavonoidi itd. Koriste se kod groznice, sinuzitisa, upale pluća, teškog disanja, astme i reumatičnih oboljenja. Stimulišu rad znojnih žlezda. U kombinaciji sa lipom su veoma efikasani u snižavanje telesne temperature a sa kantarinom se koriste protiv gripa, virusa A I B i protiv herpesa. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova, odgovorni za većinu njenihlekovitih svojstava, jer su to moćni antioksidansi koji štite naše ćelije. Cveta od aprila do juna.
Čaj od cveta zove – Dva kašićice cveta preliti sa četvrtinom litra vode, ostaviti da odstoji 10 minuta pa procediti. Piti tokom celog dana, gutljaj po gutljaj.
Infuzioni rastvor cvetova zove – Jednu kašiku cvetova staviti u 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti tri puta dnevno po jednu šolju, zaslađenu medom i to uvek posle jela.
Rastvor od cvetova protiv infekcije očiju i upale nosne sluznice –520 g cvetova se kuva 3 minute u litri vode, a zatim ostaviti da stoji 10 minuta. Rastvor se procedi i njime se ispiraju oči i nozdrve više puta u toku dana.
Pohovani cvetovi – Namočiti sveže cvetove u testo za palačinke i ispržiti. Po želji ih posuti prah šećerom, solju, džemom, sirom…
Sirup od cvetova zove – Otopiti 2 kg šečera u limuntusu i 2 l vode. Skinuti sa šporeta i ddodati 3 l vode. Izmešati i preliti 40 cvetova zove. Tada dodati opran lim, sa korom, iseckan na kriške. Poklopiti i ostaviti na tamnom mestu 24h. Zatom izvaditi limun i cvetove i sve procediti. Dobijen sirup sipati u staklene flaše. Rok trajanja je 7 dana, a ako želite duže, umesto staklenih koristite plastične flaše i držite u zamrzivaču.
Sok od cvetova zove – 10 osušenih cvetova preliti 1,5 l hladne vode. Ostaviti da prenoći, zatim izvaditi cvetove i procediti u staklenu flašu.
PLOD ZOVE
Plod zove sadrži šećer, voćne kiseline, vitamin C, vitamin B, glikozide, selena, tanine i malo etarskog ulja. Ima laksativno dejstvo. Pojačava mokrenje i znojenje, a delotvoran je protiv neuralgije i išijasa. Zahvaljujući selenu, koga inače u prirodi ima veoma malo, bobice su korisne za disajne puteve, rastvaralju šlajm, ublažavaju bol i sprečavaju pušački kašalj.
Sok od bobica – 2,5 kg bobica skuvati u pola litre vode. Kada smekšaju, izgnjelčiti ih, dodati 500 g šećera i rendanu koru limuna. Doliti vodu i kuvati oko 1h. Procediti kroz gustu cediljku, naliti u tople flaše i zatvoriti. Pije se razblažen sa vodom.
Za regeneraciju organizma – Sveže bobice se pospu šećerom i vinom ili limunovim sokom. Jedu se svaki dan, po jedan tanjirić, tokom 3 nedelje.
LIST ZOVE
Listovi su sličnog sastava kao i bobice, bogati su mineralima, gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima. Čaj od listova i mladica pomaže izlučivanju mokraće i nakupljene tečnosti u organizmu. Poboljšava kvalitet krvi i sprečava zatvor. Pokazao se i kao dobro sredstvo protiv nečiste kože i u lečenju gihta.
7-8 listića zove preliti sa 2 dl ključale vode, a onda kuvati 8 min na tihoj vatri. Nakon toga procediti i dodati kašičicu meda.
Smrvljene listove zove koristiti kao obloge kod lečenja neuralgije lica i hemoroida.
KORA
Čaj od kore grana i stabla odstranjuje poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mokraćne bešike, a pomaže i kod tvrde stolice. Sa korom se ne sme preterivati, što znači da za šolju čaja treba uzeti ravnu kašičicu ovog sastojka.
UZGAJANJE ZOVE
Zovu je lako uzgajati. Češće se sreće kao samonikla, ali se može bit ii kultivisana. Postoje dva načina razmnožavanja zove.
Iz sadnica – Ako se zova ovako razmnožava, u februaru je potrebno odseći starije grane na 20-30 cm dužine. Zatim ih posaditi u unapred pripremljenu zemlju, tako da na površini viri oko 2 okca. Od proleća do jeseni, biljka će razviti koren pa je moguće presaditi na željeno mesto.
Iz semena – Potrebno je dobro pripremiti zemljište i redovono zalivati.
PRIPREMA TLA
Zemlju je potrebno preorati na dubini 30-40 cm. U osnovnoj obradi tla potrebno je dodati 30-60 t/ha đubriva, te pod osnovnu brazdu uneti 200-250 kg/ha P2O5, 120-150 kg/ha K2O i 120-150 kg/ha N., svake godine preporučuje se dodavati 40-60 kg/ha N u proleće.
PREPORUKA
Hleb od cvetova zove
- 1kg brašna
- 600ml mleka
- 40gr svežeg kvasca
- 20gr soli
- 10gr šećera
- kore od 2 limuna, narendane
- 14 svežih cvetova zove ili 3 kašičice sušenih cvetova
Mleko pomešajte s šećerom i soli. Cvetove zove naseckajte na manje delove. Dodati brašno, limunovu koru i nadigao kvasac. Dodati još malo mleka i mesite. Na kraju, testo pokrijte i ostavite na toplom oko 1 sat da se digne. Zatim testo mesite oko 8 minuta. Zagrejte rernu na 200C. Hleb peći oko 45 min. Pečeni hleb ostavite da se ohladi.
(cajeviza)
