Visoka temperatura u procesu ‘presovanja’ ulja uništava u njima antioksidante, pa nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u ćelijama i povećati rizik od raka.
Jeftina zamena za maslac (puter), za siromašnu radničku klasu – margarin, pojavio se na svetskom tržištu 1869. godine. Ali, za razliku od maslaca, margarin nije zdrava namirnica.
Margarin se proizvodi od biljnih ulja. Visoka temperatura u procesu presovanja ulja uništava u njima antioksidante, pa nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja u ćelijama i povećati rizik od raka.
Potom se hemijskim procesom ulja očvršćavaju, postupkom hidrogenizacije ili promenom masnih kiselina. U ovim postupcima koriste se opasne hemikalije čiji se ostaci nalaze u gotovom proizvodu koje viđamo svakodnevno u prodavnicama.
U gotovom proizvodu, odnosno margarinu, sadržane su sledeće opasne hemikalije:
– Ekstrakcioni benzin heksan, u određenoj količini eksplozivan, i oštećuje nerve
– aceton, zapaljiva supstanca, štetan za mozak i živce
– fosforna kiselina, jaka i opasna kiselina
– kaustična soda
– metal nikl kao katalizator kod hidrogenizacije
– metanol (stvara se od natrijum – metilata kod esterifikacije)
– izbeljujuća sredstva
– PHA poliaromatski ugljovodonici (jedna od najjačih kancerogenih materija).
– aceton, zapaljiva supstanca, štetan za mozak i živce
– fosforna kiselina, jaka i opasna kiselina
– kaustična soda
– metal nikl kao katalizator kod hidrogenizacije
– metanol (stvara se od natrijum – metilata kod esterifikacije)
– izbeljujuća sredstva
– PHA poliaromatski ugljovodonici (jedna od najjačih kancerogenih materija).
Deo se ovih hemikalija koristi u procesu proizvodnje, a deo se stvara kao rezultat hemijskih reakcija u tom procesu. Jedan deo hemikalija dolazi čak sa brodova za transport sirovina, jer se u istim tankovima prevoze hemikalije (npr. razne hemijske rastvarače) i ulja od kojih se pravi margarin.
Sve više naučnih studija pokazuje vezu između konzumacije margarina i alergija, ekcema, astme, alergijskog začepljenja nosa i ulceroznog kolitisa kod dece.
Jedan moj kolega je nedavno napravio eksperiment i ostavio jedan poveći komad margarina i isti toliki komad putera napolju, u prirodi. Maslac je vrlo brzo nestao, jer je postao hrana raznim mravima, i drugim insektima, kao i brojnim mikroorganizmima koji se nalaze u prirodi. Margarin je mesecima ostao netaknut. Nijedno živo biće nije toliko glupo da ga jede, osim čoveka.
Naravno, proizvođači margarina vam ništa od ovoga neće priznati jer su u pitanju ogromne, milionske zarade.Biljna ulja koja se koriste za proizvodnju margarina su bagatelno jeftina pa se ovi proizvodi veoma isplate.
U Švedskoj čak profesori pri „Livsmedelsverket“ (Državna služba za prehrambene artikle) primaju dodatne plate od margarinske industrije kako bi promovisali ovo nejestivu namirnicu kao super zdrav proizvod.
Nažalost, novac upravlja svetom i ljudima, ali polako će se i to promeniti. Moć je ipak u rukama potrošača jer svaki pojedinac odlučuje gde će uložiti svoj novac i hoće li biti potrošač ili – žrtva.
Zato kupujte maslac, a margarin izbegavajte po svaku cenu!
(Dnevno, Lifeconnect)
