Narodna poslovica koja kaže „neće grom u koprive“ ne znači da je ova biljka simbol beskorisnosti i nepotrebnosti, pa da zato zlo neće u zlo. Naprotiv, ova retko lekovita biljka smatrana je biljkom Peruna, slovenskog boga groma, a vera u njenu lekovitost očuvala se sve do danas.
Ova biljka koja je svima poznata po listovima koji „žare“ kada ih dodirnemo jedna je od najlekovitijih. Obiluje mnogobrojnim vitaminima, a ništa manji nije ni spisak bolesti koje se leče listom i korenom koprive. Ukusom podseća na spanać, ali sadrži pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C, a zavidan sadržaj hlorofila pomaže obnavljanje ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.
Kopriva je delotvoran lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, lek protiv opadanja kose, za reumatizam i oboljenja zglobova, groznicu, čir na želucu, nesanicu, nervozu i mnogo drugih bolesti.
Rasprostranjena je i raste na zapuštenim mestima, pored taraba, puteva i vrlo je važno znati kako se sakuplja. Naime, u proleće se skupljaju lišće i vrhovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme sakuplja samo u avgustu.
Kopriva se zbog vitaminske i prehrambene vrednosti smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karotin, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin i bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka.
Nažalost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena. A trebalo bi, jer kopriva je savršena za pročišćavanje krvi, sprečavanje upala i podsticanje izbacivanja štetnih materija iz organizma.
Koristi se i za rehabilitaciju, jačanje imuniteta, vraćanje snage i energije, reguliše nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona) i ubrzava metabolizam. Od nje se može praviti sok, čaj ili se cela biljka može koristiti za pripremanje čorbe. Listovi koprive dodaju se u pecivo (pita ili proja, kao spanać ili drugo zeleno povrće). Koristi se i za spravljanje šampona i kupki kod bolesti kose i kože.
List koprive zaustavlja krvarenje, a pokazuje i farmakološka svojstva, analgetsko, antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko i diuretičko dejstvo.
Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica suve koprive, poklopi se i ostavi da odstoji nekoliko minuta, pa se procedi. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti 2-3 šoljice dnevno.
Prevelike doze čaja mogu izazvati nadraživanje želuca, crvenilo ili zatvor, pa u tim slučajevima treba prestati sa uzimanjem čaja. Deci mlađoj od dve godine ne preporučuje se upotreba čaja od koprive.
Za čaj treba koristiti suve listove kupljene u biljnoj apoteci ili kod proverenih travara. Ukoliko ste sigurni da je to stvarno kopriva, možete i sami brati (sa rukavicama), ali da to ne budu mesta zagađena industrijskom prašinom ili izduvnim gasovima.
(Danas)
