Svaki proizvođač dužan je da označi sastav boce, pa se tako na njima nalaze razne slovne i oznake.
Na potrošače se apeluje da dobro provere oznake na dnu boce, kako bi izbegli korišćenje onih proizvoda koji mogu biti potencijalno štetni za zdravlje.
Naime, plastična ambalaža s oznakama HDP, HDPE, LDPE, PP ne otpušta opasne sastojke u vodu, dok su ostale plastične ambalaže dugoročno opasne po organizam, jer je napitak u njima podložan delovanju štetnih materija, a kod naknadnog punjenja, naravno, i bakteriološkom.
Svaki proizvođač dužan je da označi sastav boce, pa se tako na njima nalaze razne slovne i oznake, poput:
PET ili PETE – označava flaše namenjene jednokratnoj upotrebi. Moguće je da ispuštaju teški metal antimon i hemijsku materiju EPA, koji ometaju delovanje hormona, kao i neke kancerogene spojeve.
HDP ili HDPE – plastika koja verovatno ispušta najmanje hemikalija u vodu.
PVC ili 3V – ispušta dve otrovne hemikalije, koje ometaju delovanje hormona u ljudskom telu, a najčešće se koristi za izradu flaša.
LDPE – plastika koja se ne koristi za izradu flaša, nego za izradu plastičnih vrećica, iako ne ispušta hemikalije u vodu.
PP – još jedna ‘dobra’ plastika (bele ili poluprozirne boje), koja se koristi kao ambalaža za sirupe ili za čaše za jogurt.
PS – ispušta u vodu kancerogenu materiju Stiren, a naviše se koristi za izradu čaša za kafu za jednokratnu uporabu i za ambalažu brze hrane.
PC ili bez oznake – najlošija plastika za prehrambene proizvode, jer izlučuje hemikaliju BPA, usprkos tome, koristi se kod izrade bočica za dojenčad, sportskih flaša i posuda za spremanje hrane.
Dokazano je da se u PET ambalaži nalaze po zdravlje štetni sastojci (heksanon, oktan, nonan, benzen, toulen). Međutim, navodno je eksperimentalno dokazano da je mogućnost zagađenja sadržaja u boci malo verovatna..
Ipak, sumnje ostaju, posebno one da se pod delovanjem svetlosti i/ili temperature struktura PET polimera razgrađuje, čime se otrovnim proizvodima zagađuje sadržaj.
(Doznajemo)
