Današnji život prepun je stresa, grešaka u ishrani i zanemarivanja signala koje nam telo šalje, s toga je pogodan za razna obolenja. Iako su među najčešćima u svetu, bolesti štitne žlezde ujedno se najteže prepoznaju.
Ovaj mali organ u obliku leptira smešten je u donjem delu vrata, ispred dušnika. On proizvodi hormone koji regulišu metabolizam, osećaj hladnoće i toplote, kardiovaskularni sistem, gastrointestinalni trakt, mišiće i nervni sistem. Štitnu žlezdu mnogi nazivaju i „papučicom gasa”, zato što ima i takvu funkciju da njeni hormoni određuju koliko će se akumulirati „goriva”, odnosno šećera u našim ćelijama. S obzirom na važnost, očigledno je da svaka disfunkcija ovog organa može da uzrokuje brojne tegobe.
Bez obzira na to da li je reč o hipotireozi ili hipertireozi, hormonalni disbalans obično počinje postepeno, na vreme nagoveštavajući nastup manifestne bolesti, pa se bolest u ranoj fazi može zauzdati u većem opsegu nego kod razvijene kliničke slike. Stručnjaci objašnjavaju kako su bolesti štitne žlezde u porastu jer je sve više ljudi svakodnevno izloženo stresu i psihički se naprežu. Izuzetno je važno odlaziti na redovne sistematske preglede i raditi analize hormona.
Ako primetite simptome bilo kojeg oblika, kao što su kožne bolesti, preterano lupanje srca, naglo ili neuobičajeno mršavljenje ili gojenje, te nadutost i slično, što pre o tome obavestite lekara.
Intenzivni rad štitne žlezde i svih organa traje do podneva, nakon čega, tokom poslepodneva, sledi faza opuštanja. Najviše problema za naše zdravlje donelo je veštačko svetlo jer smo počeli više da koristimo popodne, odnosno „ukrali smo” od popodneva fazu opuštanja i produžili stres i na popodne. To se zove stresno izgaranje.
Deca su već u školi opterećena, žene ujutru rade na poslu, popodne kod kuće, mnogo je muškaraca izloženo stresu jer su u kreditima pa moraju da rade i dodatne poslove. Ženam preti veći rizik od bolesti štitne žlezde, i to zbog menstrualnog ciklusa za koji je potrebna velika energija, ali i zbog trudnoće, zato što su emocionalnija bića i savesnija, pa zbog toga troše više energije, te zbog težnje perfekcionizmu i brige o svakome članu porodice. Zbog stresa štitna žlezda se kod većine ljudi počne da povećava pa nastaju promene, čvorovi i tumori.
Hipertireoza se brže otkriva jer su simptomi dosta izraženi, poput gojaznosti ili mršavljenja, koji su prisutni i kod jedne i kod druge bolesti. Hipertireoza ugrožava i zdravlje srca, pa zato treba reagovati brzo da srce ne oslabi. Ta bolest veoma iscrpljuje organizam, zato su ljudi koji od nje boluju malaksali. U trenutku kada se iscrpi štitna žlezda, smanji se njena rezerva.
Izvor:kucnilekar
