Voda je jedan od ključeva za regulaciju metabolizma, a budući da u ćelije prodire sporo, pijte pre nego što osetite žeđ i znajte da sokovi ne mogu nadomestiti organizmu najpotrebniju – čistu vodu.
Zdravstvene prednosti pitke vode poznate su već vekovima unazad. Uz kiseonik, voda je jedan od najvažnijih elemenata za održavanje života na Zemlji.
Opasna dehidracija
Oko 66 posto ljudskoga tela sastoji se od vode koja mu je potrebna za funkcionisanje. Dehidracija je opasna jer to najpre znači problem za svu telesnu cirkulaciju, a prvi je znak nedostatka vode opšti umor i malaksalost. Dehidracija ozbiljno ugrožava život, a može postati i hronična što predstavlja problem na duge staze. Nedostatak vode uvek otvara put infekciji bubrega, pa čak i napadima bubrežnih kamenaca, što je posebno problem leti kada su temperature visoke. Voda eliminiše toksine i zato je elementarna odbrana od starenja, a izvrsna je i za ten.
Dnevne potrebe: 20 grama vode po kilogramu
Smatra se da je minimalna dnevna potreba vode odraslog čoveka sa slabom fizičkom aktivnošću oko 20-25 grama vode po kilogramu telesne težine, što znači da čovek od 75 kilograma treba minimalno dnevno popiti 1500-1875 grama tj. 1,5-1,9 litre vode. Kod veće fizičke aktivnosti te kod većih temperatura vazguha potreba za vodom je znatno veća.
Posledice loše ishrane, pušenja i alkohola delom ublažava dobra hidratacija. Voda igra važnu ulogu u svim procesima našeg organizma: “podmazuje” organe i tkiva, reguliše temperaturu, ispire štetne materije, vlaži kožu, hrani zglobove, kosti i mišiće, prenosi nutrijente do vitalnih organa, poboljšava funkcije žlezda i hormona, oslobađa jetru viška masnoća i smanjuje glad. Voda je osnovni sastojak svih telesnih tečnosti, sačinjava 92 posto krvi i cerebrospinalne tečnosti, 98 posto crevnih, želudačnih i sokova žlezde gušterače te pljuvačke.
Čovek može bez hrane živeti mesec dana, ali bez vode brzo umire.
Filtriranje vode je korisno
Mnogi piju vodu jedino kad im nisu dostupna bezalkoholna i druga pića. Reč je o nezdravoj navici koju bi trebalo promeniti. Čistu pitku vodu koja organizmu treba možete dobiti i iz sveže ceđenih sokova (idealno bi bilo iz ekološki uzgojenog voća i povrća), a najbolje je vodu filtrirati. Voda, naime, često sadrži tragove metala i spojeva poput hlora i fluora koji služe za pročišćavanje pitke vode od mikroorganizama. Prokuvavanje vode u slučajevima njene upitne čistoće pomaže očistiti je od dela mikroorganizama, ali ne i od tragova toksičnih spojeva.
Vodeni kanali regulišu telesne funkcije
Vodeni kanali ne postoje samo u prirodi, pokazuju novija naučna otkrića koja pomažu razumevanju kako telo održava ravnotežu vode u zdravlju i bolesti. Prirodni vodeni kanali – akvaporini – kontrolišu mnoge procese u našim ćelijama i tkivima, a naučnicima su značajni za razvoj novih terapija za mnoge bolesti poput ekcema, cerebralnog edema, gojaznosti i raka. Posebna vrsta proteina ugrađena u membrane ćelija čini ćelijski vodovodni sistem. U istraživačkom centru za zdravo starenje u SAD-u upravo su objavili da su baš ti proteini uveliko razjasnili sve donedavno ne do kraja razjašnjen mehanizam koji reguliše način protoka vode kroz bubrege.
Mali gutljaji tokom dana
Žeđ nije pouzdan signal da vam treba voda i ukazuje na to da je već došlo do dehidracije. Takođe, žeđ prestaje već i pre nego što je organizam primio dovoljnu količinu vode. Razna pića koja sadrže šećere, alkohol i druge otopljene materije samo povećavaju potrebu za vodom umesto da je smanjuju jer se prilikom njihove razgradnje troši voda. Pijenje čiste vode najbolji je način zadovoljavanja potreba organizma. Međutim, voda sporo prodire u ćelija organizma, pa je zato uvek dobro piti pre osećaja žeđi i preduhitriti dehidraciju. Najbolje je piti u malim gutljajima celog dana, a dobro je popiti čašu vode na prazan stomak, odmah nakon ustajanja, zbog noćne pauze u hidrataciji.
Otkriće je došlo posredno, nakon spoznaja o tome kako se pokreće i povećava protok vode u ćelijama za samo nekoliko sekundi. To je važno i zato što telo mora održavati stabilnu ravnotežu vode, s raznolikim koncentracijama u tkivima, od oko 10 posto u masnim tkivima do 75 posto u mišićima. Ćelijski protok vode mora biti čvrsto regulisan kako bi se održala ravnoteža. Postoji 13 različitih vrsta vodenih kanala i niz proteina koji ih regulišu. Jedan od njih nalazi se u bubrezima, gde je odgovoran za recirkulaciju velikog volumena vode iz primarnog urina svaki dan. Bez toga, ljudi bi svaki dan izlučili 10 litara urina. Druga varijanta nalazi se u mozgu gde utiče na regulaciju osmotskog pritiska u osetljivom tkivu mozga. To je posebno važno u stanjima poput ozleda mozga, oteklina te nakon moždanog udara. Jedno od ključnih i najnovijih otkrića je i crevna mreža, posebno zanimljiva pošto prenosi vodu, šećere i alkohole.
Izvor:kucnilekar
