Kod osoba s autoimunim bolestima koje su osetljive na gluten, izbacivanjem glutena iz ishrane prestaje autoimunološko uništavanje tkiva, smanjuju se antitela i simptomi nestaju.
Tzv. eliminaciono-provokacijska dijeta je najbolji test koji možete učiniti – to je dobra stara metoda ”vlastite kože”. To znači izbaciti iz ishrane ono na što sumnjate da vam smeta (u ovom slučaju gluten, ali to možete učiniti i sa drugim namirnicama) na neko vreme, najmanje mesec dana a bolje i duže. Ako u tom periodu dođe do poboljšanja vašeg zdravlja odnosno do povlačenja simptoma koji su vas mučili, učinili ste pola posla –eliminacioni deo. Sad preostaje da napravite preostali deo posla – provokacioni deo. To znači ponovo početi jesti tu namirnicu koju ste izbacili i pratiti reakciju svog tela. Ako dođe do pogoršanja, tj vrate vam se stari simptomi, tada znate da ste zaista osetljivi na gluten i da ga morate trajno izbaciti iz ishrane.
Mnogi ljudi izbace gluten iz ishrane i ne bude im bolje, pa zaključe da gluten kod njih nije problem. Gluten u najvećem broju slučajeva jeste problem, ali treba biti dosledan sa eliminacionom dijetom. Ne možete delomično biti na bezglutenskoj dijeti, jer tako nećete napraviti ništa. Potrebno je par meseci da se telo potpuno očisti od glutena, pa ako ”povremeno” pojedete komadić hleba ili kolača, nećete postići rezutate. Treba voditi računa i o skrivenom glutenu koji se nalazi u velikom broju industrijskih namirnica, kao npr u gotovim supama, umacima i dresinzima.
Gluten se masovno koristi u industriji kao sredstvo vezivanja i zgušnjavanja i čest je sastojak u lancima brze hrane koji ga mešaju sa mesnim sastojcima da bi smanjili troškove. Što je hrana jeftinija, to je veća mogućnost da sadrži gluten. Gluten se može nalaziti čak i u ruževima za usne, na poštanskim markicama i kovertama za pismo (lepljivi deo koji poližemo da bismo zalepili kovertu ili markicu) i čest je sastojak u vitaminima i drugim dodacima ishrani. Zato je najbolje ne oslanjati se na bilo kakve prerađevine već kupovati čiste namirnice i sami pripremati svoju hranu.
Osim toga, treba voditi računa o unakrsnim reakcijama. Naime, i bezglutenske žitarice sadrže proteine slične glutenu, na koje možda reagujete. Zato je najbolje izbaciti sve žitarice, kako glutenske (pšenica, pir, raž, ječam, kamut) tako i one bezglutenske (pirinač, kukuruz, proso, zob) pa čak i pseudožitarice (heljda, amaranth i quinoa). Nakon povlačenja simptoma, možete, ako baš želite, postepeno pokušavati uvoditi jednu po jednu bezglutensku žitaricu da biste otkrili na koju reagujete a na koju ne.
Kod osoba koje nisu osetljive na gluten, radi se o tome da ga jednostavno bolje podnose ili ga manje ili ređe jedu, što izaziva manje problema. Ali, smatra se da gluten uvek i kod svih ipak izaziva neki stupanj aktivacije imunog sistema te time izaziva upalni proces.
Zapravo nije neobično da je tako mnogo ljudi osetljivo na gluten, jer žitarice uopšte nisu izvor čovekove hrana na koju smo genetski prilagođeni. Mnogi će reći da su ljudi i pre takođe jeli žitarice, a ipak nisu toliko obolevali od ovih modernih bolesti. To je istina, ali nikad se pre žitarice nisu jele u tolikim količinama kao danas, a brašno nije bilo toliko manipulirano kao današnje koje sadrži još veći udeo glutena da bi testo i hlebovi bili lakši za obradu.
Izvor:kucnilekar
