Ako želite da skinete višak kilograma, a ne volite odlaske u teretanu rešenje vam je ispred nosa - hodanje. Brzo hodanje je između ostalog, najjednostavniji način da postignete i održite fizičku kondiciju, tonus mišića i vitku liniju.
Osim toga, redovno brzo hodanje povećava kapacitet pluća, jača srčani mišić, stabilizuje krvni pritisak, povoljno utiče na cirkulaciju, probavne i disajne organe, doprinosi većoj potrošnji kalorija, a time i sagorevanju suvišnih masnih naslaga, štiti od osteoporoze, smanjuje psihičku napetost i smanjuje uticaj stresa kojem smo svakodnevno izloženi.
Brzo hodanje predstavlja idealan oblik sportske aktivnosti za sve - bez obzira na starosost i trenutnu fizičku kondiciju.
Za razliku od trčanja, brzo hodanje znatno manje utiče na zglobove, što ga čini posebno prikladnim za starije osobe a preporučuje se i svima onima koji se zbog rizika za zdravlje ne smeju baviti ostalim sportskim aktivnostima (srčani i plućni bolesnici, gojazne osobe, oni koji boluju od visokog krvnog pritiska, osteoporoze, artritisa).
Savetuje se i osobama koje se iz bilo kojeg razloga manje kreću (npr. oni koji na radnom mestu uglavnom sede ili stoje), kao i onima koji borave pretežno u zatvorenom prostoru.
Radi postizanja optimalnog efekta, najbolje bi bilo brzo hodati tri do četiri puta nedeljno u trajanju od 40 do 60 minuta brzim tempom, tj. postupno ubrzavati hod sa pet na sedam km/sat. Ritam hodanja mora biti takav da vam ubrza puls i broj udisaja, ali ne toliko jak da ostanete bez daha.
Započnite laganim tempom, izaberite kraću stazu, a svakim danom prema svojim mogućnostima ubrzavajte tempo i trajanje treninga. Ne zaboravite da tokom hodanja kontrolišete otkucaje srca, kako bi bili sigurni da trenirate optimalnim intenzitetom.
Hodanje brzinom pri kojoj srce radi sa 65 do 75 posto maksimalne brzine, najbolje je za sagorevanje suvišnih masti.
Maksimalnu brzinu srca možete jednostavno izmeriti:
220 otkucaja u minuti minus vaše godine = vaš maksimalni broj otkucaja srca.
Izračunajte koliko je 65 do 75 posto od dobijene vrednosti i održavajte broj otkucaja srca na toj vrednosti.
Dok hodate, obratite pažnju na pravilan položaj tela. Torzo mora biti uspravan, leđa ravna, ramena opuštena, a trbuh i stražnjica uvučeni. Ruke su savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni i ritmički se kreću uz telo. Gledajte pravo ispred sebe, ne u pod, i pazite na disanje, koje treba da bude ujednačeno, usklađeno sa tempom hodanja.
Ako ste u mogućnosti, za rekreaciju izaberite stazu u prirodi. Odaberite sportsku odjeću od prirodnih materijala u kojoj ćete moći nesmetano da se krećete i obuću prilagođenu brzom hodanju.
Pre i posle treninga obavezno istegnite mišiće kako biste sprečili eventualne povrede i povećali fleksibilnost. Tokom treninga pijte dovoljno tečnosti (najbolje vode), kako bi sprečili dehidrataciju.
Izvor: index
Foto: photostock/freedigitalphotos.net
Brzo hodanje predstavlja idealan oblik sportske aktivnosti za sve - bez obzira na starosost i trenutnu fizičku kondiciju.
Za razliku od trčanja, brzo hodanje znatno manje utiče na zglobove, što ga čini posebno prikladnim za starije osobe a preporučuje se i svima onima koji se zbog rizika za zdravlje ne smeju baviti ostalim sportskim aktivnostima (srčani i plućni bolesnici, gojazne osobe, oni koji boluju od visokog krvnog pritiska, osteoporoze, artritisa).
Savetuje se i osobama koje se iz bilo kojeg razloga manje kreću (npr. oni koji na radnom mestu uglavnom sede ili stoje), kao i onima koji borave pretežno u zatvorenom prostoru.
Radi postizanja optimalnog efekta, najbolje bi bilo brzo hodati tri do četiri puta nedeljno u trajanju od 40 do 60 minuta brzim tempom, tj. postupno ubrzavati hod sa pet na sedam km/sat. Ritam hodanja mora biti takav da vam ubrza puls i broj udisaja, ali ne toliko jak da ostanete bez daha.
Započnite laganim tempom, izaberite kraću stazu, a svakim danom prema svojim mogućnostima ubrzavajte tempo i trajanje treninga. Ne zaboravite da tokom hodanja kontrolišete otkucaje srca, kako bi bili sigurni da trenirate optimalnim intenzitetom.
Hodanje brzinom pri kojoj srce radi sa 65 do 75 posto maksimalne brzine, najbolje je za sagorevanje suvišnih masti.
Maksimalnu brzinu srca možete jednostavno izmeriti:
220 otkucaja u minuti minus vaše godine = vaš maksimalni broj otkucaja srca.
Izračunajte koliko je 65 do 75 posto od dobijene vrednosti i održavajte broj otkucaja srca na toj vrednosti.
Dok hodate, obratite pažnju na pravilan položaj tela. Torzo mora biti uspravan, leđa ravna, ramena opuštena, a trbuh i stražnjica uvučeni. Ruke su savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni i ritmički se kreću uz telo. Gledajte pravo ispred sebe, ne u pod, i pazite na disanje, koje treba da bude ujednačeno, usklađeno sa tempom hodanja.
Ako ste u mogućnosti, za rekreaciju izaberite stazu u prirodi. Odaberite sportsku odjeću od prirodnih materijala u kojoj ćete moći nesmetano da se krećete i obuću prilagođenu brzom hodanju.
Pre i posle treninga obavezno istegnite mišiće kako biste sprečili eventualne povrede i povećali fleksibilnost. Tokom treninga pijte dovoljno tečnosti (najbolje vode), kako bi sprečili dehidrataciju.
Izvor: index
Foto: photostock/freedigitalphotos.net
