Plodovi pitomog kestena (Castanea sativa) čiste krv i jačaju imunitet, teško su probavljivi ali zato daju puno energije, jer sadrže mnogo ugljenihidrata, belančevina, šećera, masti i celuloze, pa su ih nekada stari narodi znali koristiti za jačanje organizma, dok su se u srednjem veku plodovi pitomog kestena koristili kao važna namirnica u ishrani siromašnih slojeva društva, a divlji kesten (Aesculus hippocastanum) kao hrana za stoku, ponajviše za konje.
Izuzetno je hranjiv, sadrži vrlo vredne minerale i vitamine kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, skoro sve skupine vitamina B. Plodovi se koriste u ishrani na razne načine – kuvani, pečeni, kao pire, sušeni za brašno, u mnogim slatkim i slanim jelima, kao med od kestena itd.
Listovi kestena se koriste kao čaj. Sadrže čak 95% tanina,nivo esencijalne smole te vitamin K koji je izuzetan kod zaustavljanja krvarenja jer sužava krvne sudove. S majčinom dušicom u kombinaciji leči probleme disajnog sistema, čisti organizam, pomaže kod bolova u leđima, kod dijareje itd.
Med od kestena je takođe izuzetno hranljiv i lekovit. Leči gastritis i probavne smetnje, štiti jetru, pridonosi boljoj cirkulaciji krvi itd.
Što se tiče divljeg kestena, njegovi plodovi nisu jestivi, ali se koriste u narodnoj medicini kao i svi delovi drveta koji su lekoviti, te se koriste najčešće u lečenju problema s venama i reumom. Divlji kesten ima u sebi escina (saponin), koji je zaslužan za učvršćivanje zidova kapilara i vena, te deluje diuretično i antiupalno, smanjuje oticanje limfe i pomaže kod kožnih obolenja.
Od plodova je poznata tinktura za proširene vene, kod problema s cirkulacijom, bolovima u kostima, zglobovima, leđima; cvetovi se takođe koriste u izradi tinktura za lečenje reumatskih tegoba, gihta, artritisa i neuralgija; a od pupova se rade poznate Bachove cvjetne kapi koje pomažu kod učenja, koncentracije i sl.
kucnilekar
