Zova (Sambucus nigra) je biljka specifičnog mirisa i oblika cvetova, uz to i vrlo lekovita. Svi njeni delovi, i koren i cvet i plod čuvaju zdravlje i vitalnost, pa nije loše da je ima u svakoj kući.
Mladi izdanci i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja u maju i junu, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan zbog sastojaka koje sadrži.
Poseduje etarsko ulje, u kome se nalazi čak četrdeset važnih sastojaka – flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini…
U plodu su prisutni glikozidi, tanini, šećer, voćne kiseline, vitamin C, malo etarskog ulja… Sličnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima, gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima.
Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u snižavanju temperature. Sa kantarionom se koristi protiv virusa gripa, virusa A i B, kao i protiv herpes simpleks virusa. Od cvetova se pripremaju lekoviti čaj i sok. Sa druge strane, plod je odličan laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, a delotvoran je i protiv neuralgije i išijasa.
Sveži plodovi upotrebljavaju se za prolećno čišćenje organizma. Zovine bobice imaju najveći procenat vitamina B, koji je važan za jačanje nerava, dosta vitamina C, kao i mineral selen, koga u prirodi, inače, ima u tragovima.
Ove bioaktivne supstance nalaze se u tamnoj boji ploda i višestruko su korisne za disajne puteve. Rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija. Sok od zove vrlo uspešno sprečava i „pušački“ kašalj.
Boju zovi daje grupa antocijana koja, inače, ublažava reumatske tegobe. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije ličnog živca, za jačanje organizma, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, kao i za apetit. Čaj od listova i mladica pospešuje izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u organizmu, čišćenje organizma, poboljšava kvalitet krvi i sprečava zatvor.
Izvanredno je sredstvo i za čišćenje jetre, bubrega, pluća, želuca i creva. Čaj se spravlja tako što se 7-8 listića zove prelije sa 2dl ključale vode, a onda se kuva osam minuta na tihoj vatri. Nakon toga se procedi i u čaj doda kašičica meda. Pokazao se i kao izuzetno sredstvo protiv nečiste kože i neprijatnog mirisa tela, kao i kod lečenja gihta. Osim toga, smrvljene listove zove kao obloge narodna medicina preporučuje kod lečenja neuralgije lica i hemoroida.
Čaj od cvetova delotvoran je u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme i kod svih reumatičnih bolesti. Posebno se preporučuje za preznojavanje kod visoke temperature. Čaj se sprema tako što se dve kašičice cveta preliju sa četvrt litra vrele vode, sve ostavi da odstoji deset minuta, a zatim procedi. Čaj se pije tokom celog dana, gutljaj po gutljaj.
Čaj od kore grana i stabla odstranjuje poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mokraćne bešike, a pomaže i kod tvrde stolice. Sa korom se ne sme preterivati, što znači da za šolju čaja treba uzeti ravnu kašičicu ovog sastojka. Uz to, u toku dana mogu da se popiju jedna, a najviše dve šoljice, gutljaj po gutljaj, u većim razmacima. U kori, kao i listu, ima saponina, tanina i holina, ali i purgativne smole i alkaloida sambunigrina. Zato je kora najpre blagog, a zatim gorkog ukusa.
Infuzija i rastvor
Za lečenje bronhitisa, rubeole, reumatizma, kostobolje, posebno se preporučuje infuzija od zove.
Priprema se tako što se jedna kašika cvetova stavi u 250 mililitara vrele vode, da odstoji tri minuta. Zatim se piju tri šolje, zaslađene medom, ovog napitka dnevno, i to uvek posle jela.
Za infekcije očiju i upale nosne sluznice kod kijavica, preporučuje se rastvor napravljen od cvetova zove.
Rastvor se sprema tako što se 50 grama cvetova kuva tri minuta u litar vode, a zatim ostavi da odstoji deset minuta. Nakon toga se rastvor procedi i ispiraju oči i nozdrve više puta u toku dana.
(Novosti)
